Љековито биље Националног парка “Дрина”

Трава Ива ( лат. teucrium montanum) је биљка која се користи најчешће за припрему чаја. У току цвјетања се беру надземни цвијетови биљке и осушени се користе за припрему чаја. Има антиоксидативно и противупално дејство. Користи се за лијечење проблема варења, болести јетре, жучи, проблема хемороида и других.

Смиље ( лат. Helychrysum arenarium) Листови ове биље су широки и издужени са длачицама. На врху биљке, такође прекивени длачицама налазе се цвијетови јаке жуте боје који цвјетају у периоду између маја и јула. Користи се осушен лист смиља. Смиље се може користити и за производњу етеричних уља, при чему се уз цвијет користи и стабиљка.Може се користити за ублажавање грчева, за олакшање варења и ублажавање тегоба код упале жучне кесе.

Гавез ( лат. Symphytum officinale) је сочна и длакава биљка висине од 20 до 100 цм. Цвијетови се појављују током љета, боје прљаво-бијеле до розе и љубичасте и облика уског звона окренутог надоље. Најчешће се прави маст од гавез биљке и користи се за мазање модрица, зглобова,прелома костију, посекотина и реамутозних обољења, као и код акни и бубуљица. Биљка се може припремати и као чај.

Боквица ( лат. Plantago minor) је зељаста, једногодишња биљка. Расте најчешће по ливада и пашњацима и има разна љековита својства. За лијек се користе коријен, листови прије цвјетања као и сјеме након сазријевања.Користи се за припрему чаја. Најпознатија употреба је за лијечење кашља и бронхијалне астме.

Кантарион ( лат. Hypericum perforatum) је вишегодишња зељаста биљка која расте на сунчаним мјестима, необрађеном земљишту и рубовима шума. Има жути цвијет и зелене листове. Најчешће се употребљава за чај, тако што се користе осушени цвијет и листови, као и за прављење етеричних уља. Има љековито дјеловање за слузокожу, против грчева, против болова, при лијечењу гастритиса и чира на желуцу.

Дивља камилица ( лат. Matricaria chamomilla) је веома љековита биљка која расте на запуштеним мјестима и ливадама и веома често уз путеве. За припрему чајева и љековитих уља користи се само цвијет од ове биљке.Цвијет је жуте боје са бијелим латицама. Чај од камилице умирује грчеве у стомаку, смањује упале у тијелу,регенерише ткива код опекотина, а такође је добар за испирање очију, рана, оједа.

Коприва ( лат. Urtica dioica) је самоникла биљка која осим за припрему чајева користи се и у исхрани. Усправна биљка са зеленим, срцоликим листовима који су прекривени жарницама и са дугачким коријеном. Коприва има јака антибактеријска и противупална дејства, ублажава болове и упале, инфекције уринарног тракта, снижава крвни притисак. Код ове биљке користе се и лист и коријен.

Невен ( лат. Calendula officinalis) је биљка која се користи у медицини, козметици као и у кулинарству. Састоји се од стабљике и наранџастих цвјетова са густо распоређеним латицама. Најчешће се прави маст и чај од невена. Користи се код запаљења јетре, уринарних инфекција, болести желуца и цријева. Такође, користи се код испирања рана и опекотина.

Горски пелин ( лат. Artemisia absinthium) је разграната биљка веома јаког и карактеристичног мириса. Цвјета у периоду између јула и септембра. Осим као додатак алкохолном пићу, користи се и за припрему етеричних уља и чајева. Најпознатији је због употребе код гастритиса и осталих проблема у желуцу.

Црни слез ( лат. Malva sylvestris) се састоји од стабла,листова, цвијета и плода. Расте на влажним подручјима.Љековити дјелови слеза су тамно зелени листови и розе цвијетови који су карактеристични за ову биљку. Чај од црног сљеза олакшава респираторне тегобе,помаже у лечењу кашља и промуклости.

Бијели слез ( лат. Althaea officinalis) као и црни слез расте на влажном земљишту поред ријека и дијели слична љековита својства.Бијели слез има широку примену у медицини. Цвјета преко цијелог љета и састоји се од бијеличасто-зелених, меких листова и бијело-ружичастих цвијетова. Коријен слеза се често у медицини користи у производњи сирупа против кашља као и за чај.

Чичак (Arctium lappa L.) Љековита биљка која повећава отпорност на инфекције!Чичак је двогодишња биљка. Вретенасти, меснати сочни коријен дуг је до 60 цм, носи бројно пострано коријење.За љековите сврхе првенствено се користи коријен.Коријен има диуретична и пургативна својства те уклања отрове из тијела. Служи за лијечење реуме и гихта, болести мокраћних органа и бубрега.Чај од коријена служи за чишћење цријева и побољшава пробаву. Екстракт коријена врло је дјелотворан у лијечењу менструалних потешкоћа. Коријен и лист користе се код упале желудца, желучаних чирева и за поспјешење пробаве. Састојци у чичку дјелују врло повољно на лијечење различитих кожних болести.Чичак је добар лијек против болести уста и ждријела.

Жалфија-Кадуља (Salvia officinalis) то је самоникла зељаста биљка с копљастим и овалним баршунастим листовима. Расте у камењарима, у ниским грмовима. Она смирује живце, опушта мишиће, побољшава циркулацију и помаже код отапања масног ткива, реуматичних обољења, претилости, целулита, застоја крвотока и артритиса. Кадуља има антибактеријско, антивирусно и антифугицидно дјеловање. То значи да је добар борац против бактерија, вируса и разних гљивица. Помаже и код разних упала, лијечи желудац, цријева, жуч, и мокраћне канале.