Кањон ријеке Дрине

Ријеку Дрину сматрају једном од најљепших ријека у бившој Југославији. У прошлости је била чувена по плаховитој нарави и сплаварима који су кротили њене букове. Због свог кривудавог тока у народу је настала изрека „не исправи криву Дрину“. Често се дешавало да се излије из свог корита и да том приликом руши све пред собом. Дрина настаје од ријека Пиве и Таре, у Шћепан пољу, а одатле њен ток, укупне дужине 341 км, иде на сјевер све до ушћа у ријеку Саву.

Дрина припада другој класи и убраја се у најчистије водене токове. Дрина је позната као колевка сплаварења , позната по љутим брзацима и слаповима, сада у својим језерима послушна и мирна. Риболов на Дрини је доживљај који се не заборавља.

До данас су на Дрини изграђене 3 хидроелектране, које су већи дио њеног тока претвориле у мирну језерску површину. Сада нажалост више нема сплавова и сплавара, али су захваљујући стварању вјештачких језера туристима на располагању туристички бродићи, којима се организују крстарења ријеком Дрином.

На многим мјестима Дрина пролази кроз тјеснаце у којима се из воде скоро вертикално издижу високе стијене. Ријека Дрина пролази између планина Звијезде и Таре, и управо ту је њен кањон најдубљи, јер се поједини врхови издижу преко 1000 м надморске висине. Читаво подручје је обрасло боровом шумом, која је станиште бројне дивљачи, а могуће је виђети и разне врсте птица, које су ту нашле своје уточиште. Ријека Дрина се убраај у једну од рибом најбогатијих ријека у бившој Југославији.

Она представља рај за риболовце јер поред тога што је једна од најчистијих река такође обилује разноврсним врстама риба од којих су атрактивније липљан, пастрмка, скобаљ, јез, клен, мрена, сом… У реци Дрини се налази око 30 врста риба, али је свакако најпознатија младица, коју још називају и „краљицом Дрине“.