Геолошке вриједности

Геолошке и геоморфолошке вриједности

Основна геолошка и геоморфолошка вриједност Националног парка „Дрина“ је клисурасто-кањонска долина ријеке Дрине која је најизраженија на ушћу Црног потока у Дрину са максималном дубином од 976 метара1. То је типични кањон, са веома стрмим, вертикалним странама. Клисурасто-кањонска долина Дрине је по својим димензијама и специфичном правцу пружања јединствена и као таква једна од најзначајнијих ријечних долина у Републици Српској, али и у цијелом појасу Динарида.

Својим усијецањем, Дрина је рашчланила област старовлашких планина и површи које се налазе на надморским висинама од преко 1000 метара. Маркантном геоморфолошком облику на значају додатно даје лактасти смјер пружања тока гдје Дрина, из упоредничког правца пружања, прави окуку већу од 90 степени и наставља тећи динарским правцем, од сјеверозапада ка југоистоку.

Веома значајна и маркантна је клисурасто-кањонска долина Црног потока чије извориште се налази на преко 1100 метара надморске висине и након само 6 километара тока до ушћа у Дрину савлађује пад од преко 800 метара. На том потезу, јавља се низ живописних слапова и каскада који достижу и по неколико десетина метара.

У клисурасто-кањонској долини заступљена су бројна точила, дугачка више стотина метара, од којих је најзначајније Смрчево точило на ушћу Црног потока у Дрину. На мјесту распадања сттијена образују се бројни оштри облици – гричеви.

Једна од вриједности настала антропогеним утицајем је језеро Перућац, које је друго по величини вјештачко језеро у Републици Српској са запремином воде од око 340 милиона м3. У обухвату Националног парка „Дрина“ налази се 28, од укупно 52 километра овог језера. Ширина језера се креће од само 60 метара на кањонским дијеловима, до 1500 метара на дијелу уз брану ХЕ Бајина Башта.