„Међусобна повезаност и подршка жена у заштићеним подручјима од пресудне је важности за превладавање изазова и убрзање напретка.“
истиче Селма Кадрић Мухаремовић, референтица за припрему пројеката и проведбу Плана управљања Спомеником природе Прокошко језеро
Прокошко језеро је споменик босанскохерцеговачке природе. Смјештено у планинском ланцу Враница, једно је од најљепших и најпознатијих заштићених подручја у Босни и Херцеговини. Језеро се може похвалити ријетким аутохтоним алпским тритоном, чаробним природним амфитеатром и удаљеним селом. Језеро и његова околина проглашени су регионалним парком природе 1982. године, а спомеником природе 2007. године. Но, упркос статусу заштите, подручје је осјетљиво на бесправну градњу, преусмјеравање воде за јавне потребе, упаде теренских возила и слично.
За Селму Кадрић Мухаремовић, запослену у Јавном комуналном подузећу „Шћона“, рад на заштити Споменика природе Прокошко језеро је дубоко укоријењен и изразито практичан:
„Повећано улагање у жене у заштићеним подручјима може значајно допринијети економском развоју и одрживости локалних заједница.“
Она указује на прилике за развој одрживог туризма кроз иницијативе као што су екотуристички подухвати малих размјера, традиционални занати и органска пољопривреда, а све то може бити ојачано маркетиншким платформама и изворима финансирања који ће бити унапређене кроз рад удружења управљача заштићених подручја. “Жене морају имати једнак приступ процесима доношења одлука”, додаје Селма, “како би заштићена подручја постала не само еколошки, већ и економски одржива.”

Селма Кадрић Мухаремовић, референтица за припрему пројеката и проведбу Плана управљања Спомеником природе Прокошко језеро
Једнака права. Једнаке могућности. Једнака снага.
Предвођена женама, Босна и Херцеговина (БиХ) остварује значајан напредак у очувању своје природне баштине оснивањем удружења управљача заштићених подручја (ЗП). Под окриљем петогодишњег пројекта ‘Одрживост заштићених подручја’ (СПА), који финансира Глобални фонд за околиш (ГЕФ), а имплементира УНДП у БиХ, ова прекретница представља не само снажније мјере очувања, већ и нове прилике за заговарање, развој пројеката и оснаживање. У земљи која је позната по својим прекрасним планинским подручјима, шумама и језерима, ови напори сигнализирају промјену у начину на који се биолошка разноликост штити, осигуравајући да природно насљеђе земље опстане за будуће генерације. Ова удружења ће осигурати платформу која жене ставља у први план и средиште, препознајући кључну улогу коју играју у управљању и очувању заштићених подручја у БиХ, те успостављању мрежа за координацију и сарадњу које побољшавају функционалност и утјецај ових драгоцјених центара биоразноликости.

Весна Гагић Андрић, виши стручни сарадник за планирање, унапређење и развој Националног парка Дрина
Новооснована удружења бавит ће се дуготрајним изазовима у управљању заштићеним подручјима у БиХ, укључујући недостатке у финансирању, фрагментирано управљање и потребу заговарања за адекватнијим правним оквирима. Уједињујући управљаче заштићених подручја, удружења имају за циљ створити синергију између различитих институција, од националних паркова и паркова природе до локалних административних јединица. Чинећи то, отварају врата колективном заговарању, учинковитијем дијалогу, заједничким ресурсима и ширем приступу међународном финансирању.
УНДП у БиХ – кроз активности у склопу СПА пројекта – успоставља модел одрживог управљања заштићеним подручјима, истовремено се бавећи многим од ових аспеката и наглашавајући отпорност на климу кроз рјешења темељена на природи, очување биодиверзитета и иницијативе у заједници. Сада, с формирањем ових удружења, заштићена подручја су спремна добити користи од заједничких напора у планирању платформи за размјену знања и координираних одговора на пријетње околишу.
Заједничка карактеристика ових удружења је њихова намјерна и гласна подршка женама у управљању заштићеним подручјима. Повијесно гледано, жене су биле недовољно заступљене у сектору управљања природним ресурсима, али ова удружења у БиХ настоје да жене имају активан глас. Да нагласимо овај напредак, – и да нагласимо како је улагање у жене улагање у убрзано дјеловање – неколико жена које су се придружиле или помогле у оснивању ових удружења недавно су подијелиле своја искуства, наде и савјете.

Роса Ракита, инжењерка шумарства, Прашумски резерват Јањ (УНЕСЦО-ов попис свјетске баштине).
За СВЕ људе, за планету
“Рад на заштити природе, како сада тако и у будућности, пружа могућности за напредак жена, а истовремено доприноси заштити планета”,
каже Дениса Дедић, биологиња/екологиња. Дениса је запослена у Кантоналној јавној установи за заштићена природна подручја Кантона Сарајево. Своје чланство у удружењу приписује отварању врата за стручно усавршавање, сарадњу на пројектима и могућност менторства млађим колегама. “Жене које су активне у тим удружењима често имају прилику дати шири допринос путем подизања свијести о питањима заштите околиша и заговарања права жена везаних за очување природних ресурса”, тврди она, наглашавајући чињеницу да улагање у вјештине и компетенције жена у коначници уздиже цијеле заједнице.

Дениса Дедић, из Кантоналне јавне установе за заштићена природна подручја – чланица Удружења управљача заштићених подручја ФБиХ.
За Хариту Чолаковић улазак у Удружење управљача заштићених подручја представља “личну и професионалну преданост очувању природних вриједности”. Ово представља важну мрежу подршке.
“Препознајући важност родне равноправности, удружење пружа платформу за јачање професионалних капацитета жена”,
напомиње она, истичући важност заједничког знања и заједништва у превладавању изазова. Она предвиђа да ће све више жена да обликује политику и управља стратегијама заштите околиша, како на локалном тако и на нивоу БиХ.

Харита Чолаковић, инг. шумарства, помоћница директора Кантоналне јавне установе за заштићена природна добра.
Једна од кључних предности иницијатива за очување које воде жене је њихов потенцијал за потицање ширег економског развоја. Како жене преузимају водство у екотуризму, одрживој пољопривреди и програмима промоције, локалне заједнице често осјећају позитиван учинак ових иницијатива. Неколико је саговорница истакнуло како ова удружења његују подузетништво у складу с очувањем природе.
Удружења ће такођер послужити као мостови између управљача ЗП који су донедавно дјеловали у релативној изолацији. За чланове удружења, важност размјене идеја и стратегија – од тога како ангажовати стручне волонтере, до начина покретања успјешних кампања за подизање свијести о околишу – била је кључна тема. Заједничка снага удружења такођер повећава њихов кредибилитет код креатора политика, јачајући њихову способност лобирања за повољније правне и фискалне структуре.

Прашума Јањ
Сарадња не престаје унутар граница БиХ. Уз подршку УНДП-овог СПА пројекта, удружења ће омогућити локалним управљачима заштићених подручја да се повежу с међународним организацијама, истраживачким институтима и агенцијама за зелено финансирање. Овај приступ појачава глас БиХ унутар ширег дискурса о биоразноликости и клими и отвара додатне путеве за жене научнице, надзорнике и пројектне службенике да уче из најбољих свјетских пракси. Према ријечима Харите Чолаковић, “умрежевањем, заједничким пројектима и размјеном знања жене могу ојачати своје капацитете за очување природних ресурса.”
Кроз снажније колективно заговарање, циљ је побољшати моделе финансирања, спречавајући заштићена подручја да се непрестано боре да испуне своје мандате.
“Жене, које су опћенито предане послу, добиле су прилику показати своје способности у рјешавању бројних изазова”, додала је Чолаковић.

Промицање једнакости. Заштита биоразноликости.
У стварању будућности у којој очување и развој продуктивно коегзистирају, ова удружења представљају примјер трансформативне моћи сарадње, укључивања и изградње капацитета. Њихово формирање означава витални корак према моделу управљања заштићеним подручјима који је и одржив и правичан, уздижући гласове жена и осигуравајући да природа опстане.
“Професионални и лични развој жена усклађен је с вриједностима очувања природе и очувања ресурса за будуће генерације”, рекла је гђа Дедић.
С тим водећим духом, новооснована удружења спремна су отворити ново поглавље наде и отпорности, за земљу и за жене које су овлаштене обликовати њезину будућност.
