Бијеле воде

Пријератно ловиште „Сушица“ на Бијелим водама код Сребренице било је једно од најразвијенијих предузећа ове општине. Имало је велики резерват богат медвједима, дивокозама, дивљим свињама и другом дивљачи. „Сушица“ се усљед ратних дјеловања распала, а многа капитална дивљач нестала.

На Бијелим водама остао је девастиран објект с приземљем и два спрата. У приземљу је била кухиња с оставама, а на спратовима 20 соба, дневни боравак, тоалети и купатила.

Највише гостију овдје је доводио бивши градоначелник Сарајева и генерални директор „Енергоинвеста“ покојни Емерик Блум. Најчешћи су били тадашњи функционери Бранко Микулић, Никола Стојановић, Анте Сучић, Миланко Реновица и генерали ЈНА. Гости су доносили храну, а разна домаћа јела спремали су им Хасиба и Муниб Халиловић, домари објекта Бијеле воде.

Када гост устријели медвједа, дивокозу, дивљу свињу или неку другу дивљач, едуцирана комисија ловишта бодује улов и по вриједности трофеја ловац изврши уплату. Трофеј оставља себи, а месо убијене дивљачи ловиште је продавало хладњачи Соколац.

Уплате у девизама

Иако су овдје ловили највиши функционери бивше Југославије и страних земаља, ниједан није имао привилегију. Сви су на рачун ловишта „Сушица“ морали у девизама платити убијену дивљач.

Храна за дивљач набављана је из свих клаоница региона, а десет тона кукуруза мјесечно куповало се од овдашњих пољопривредника. Храну до Бијелих вода довозио је Авдо Лејловић, а на три хранилишта носила се на коњима. Требало је нахранити 65 медвједа и другу дивљач.

Ловце је на чеке водио и за њихову сигурност се бринуо Хусеин Карић, који је умро прије годину и по.