Директор Националног парка “Дрина” на подручју сребреничке општине Радомир Павловић рекао је Срни да би овај парк у саставу резервата природе “Дрина” ускоро требало да буде на листи природне свјетске баштине Унеска, што би уједно било и прво природно добро из БиХ на тој листи.
Павловић је рекао да је то приједлог из БиХ за Унеско и да вјерује да ће ово бити прво природно добро из Републике Српске и БиХ на листи свјетске баштине. Он је појаснио да НП “Дрина” са лијеве, а НП “Тара” са десне стране Дрине, те паркови природе “Мокра Гора” и “Заовине” у Србији чине једну цјелину као природни резерват биосфере. Према његовим ријечима, намјера је да у оквиру прекограничне сарадње БиХ и Србије, тај простор чини и јединствену туристичку понуду као “туристички прстен”.
Тај простор би обухватао ова два национална парка са кањоном Дрине између, те парковима природе, Археолошким музејом “Римски муниципијум” у Скеланима, акумулационим језером Перућац на Дрини, слапом и мостом на Жепи, средњовјековним тврђавама Клотјевац и Ђурђевац, те Шарганском осмицом, манастирима Рача и Добрун, Вишеградом са познатом ћупријом и Андрићградом, као и Дрвенградом на Мећавнику, те бројним некрополама стећака.
“Ово је подручје изузетно богато културно-историјским споменицима, природним љепотама и ресурсима, као и животињским и биљним врстама у живописном кањону Дрине висине неколико стотина метара и његовим обронцима”, навео је Павловић.
Он је истакао да је ово подручје занимљиво за љубитеље ријечног, ловног и риболовног, историјског и природњачког туризма, као и љубитеље спортова на води и алпинисте. Павловић очекује да ће у састав НП “Дрина” ући и Посебно ловиште “Сушица”, једно од пет таквих у Српској.
НП “Дрина” формиран је 2017. године одлуком Народне скупштине Републике Српске. Урађен је Правилник о раду овог парка, а тренутно се ради на изради систематизације радних мјеста, плановима рада и формирању неопходних служби за функционисање овог парка и његову еколошку заштиту, односно плански развој и стручно уређење, те санитарну сјечу оштећеног дрвећа.
Павловић је рекао да је већ формирана рибарска служба и да се ради на формирању шумарске и противпожарне службе, односно ренџерске контроле која ће бринути о заштити флоре и фауне на подручју НП “Дрина”, чија је површина 6.315 хектара.
План развоја односи се на четири сектора, и то заштита шума и ендемских и реликтних врста биљака и животиња, затим туризам, трговина и угоститељство, те општа управа и заједничке службе. На подручју овог парка природно станиште ендемичне панчићеве оморике, које треба заштитити и може се користити за репродукцију ове биљне врсте. Међу регистрованих 635 различитих биљних врста су бројне љековите траве, а од животињских посебно се истичу дивокоза, мрки медвјед, сури орао и бјелоглави суп, као и срнећа и друга дивљач, те велики број рибљих врста у језеру Перућац.
Павловић је рекао да очекује да ће ускоро бити усвојена систематизација радних мјеста и да ће службе бити на основу тога попуњене, што би омогућило одговоран однос и стручан рад у НП, али и реализацију развојних задатака и припреме за организовање туристичких садржаја, те изградњу пратећих угоститељских и смјештајних капацитета.
Захваљујући помоћи општине Сребреница од 30.000 КМ, купљен је брод за потребе НП “Дрина”, те објекат бивше школе у Клотјевцу. Набавка брода омогућава да ускоро почне организовање пловидбе и крстарења Перућачким језером до ушћа Жепе и Вишеграда кроз живописни кањон Дрине.
“Хидроелектрана `Бајина Башта` треба да нам ове године уради три километра обале и пристаниште на акумулационом Перућачком језеру, а у сарадњи са другим фирмама и субјектима планирамо да изградимо планинарску кућу у Црном потоку, затим да реновирамо бивши ловачки дом и помоћне објекте на Бијелим водама”, рекао је Павловић.
Према неговим ријечима, са планираним уређењем и повезивањем објеката постојаће 130 километара дуга туристичка тура која обухвата пловидбу језером кроз кањон, посјету Вишеграду и његовим знаменитостима, затим Дрвенграду и вожњу “ћиром” у свијету јединственом Шарганском осмицом.
Та тура обухватаће и путовање шумовитим предјелима Таре, посјете манастирима и парковима природе, средњовјековним тврђавама и археолошком римском налазишту, а за заинтересоване биће организован и лов и риболов у шумама овог резервата, те акумулационом језеру.
Павловић је навео да ће формирање НП “Дрина” донијети корист и локалном становништву јер ће њихови пољопривредни производи имати гаранцију да су сигурно произведени у органским условима и да је ријеч о здравој храни коју ће моћи да продају туристима. Такође, биће смањен криволов и бесправна градња и сјеча шуме.
НП “Дрина” је четврти у БиХ, осим “Сутјеске”, “Козаре” и “Уне”, а паркови природе су “Хутово блато”, “Перућица” у оквиру НП “Сутјеска” и “Блидиње”.
Павловић је изразио увјерење да ће се за неколико година овдје бити створени изузетни услови и да ће оживјети туризам, који ће донијети препород овом крају, омогућити отварање радних мјеста и останак становништва на својим имањима.
Према његовим ријечима, уврштавање природног резервата “Дрина”, који ће обухватити ова подручја и туристичке потенцијале са обје стране Дрине, на листу свјетске природне баштине Унеска убрзаће реализацију пројеката и развој туризма на овом подручју, али и промјену односа према животној средини и очувању њене чистоте, љепота и богатства.
