Биљни свијет

Флора и вегетација

Флора и вегетација су компоненте екосистема које се посматрају као једна цјелина. Предмет проучавања флоре су биљке и биљне заједнице. Национални парк ,,Дрина“ је јединствен у погледу флоре. На овом простору расте значајан број ендемичних, реликтних и ријетких биљних врста, што добриноси вегетацијској и екосистемској разноликости. На основу вишегодишњих теренских истраживања и на основу доступних података из литературе, на подручју националног парка ,,Дрина“ констатовано је 635 такса. Флора је распоређена у 90 породица и 351 род. Многе од биљних врста су заштићене и налазе се на Црвеној листи.

Кањон Дрине представља један од најинтересантнијих кањона свијета. Највећи дио површине Националног парка Дрина заузимају стијене и стрме литице кањона Дрине. Настањене су реликтним фитоценозама црног бора, црног граба и термофилне шуме букве.

Шумска вегетација се одликује израженом разноликошћу биљних заједница, које гради велики број биљних врста. Посебну вриједност овога подручја чини присуство Панчићеве оморике, која је ендемична и терцијарно реликтна врста. На истраживаном подручју оморика је присутна на локалитету Шарена буква и Боров засјед изнад села Луке. Шумска вегетација истраживног подручја пружа се у висинском распону око 300-1100 m надморске висине. Нижи дијелови су обрасли шумом сладуна и цера. На ову шуму надовезује се појас шума китњака и цера, односно китњака на кога на хладнијим стаништима смјењује букова шума. На овај појас се надовезују шуме букве и јеле.

Рецентни флувисоли представљају станишта врба и топола, а око рјечице зване Ријека фрагментарно је присутна заједница црне јове. На веома влажном и хумозном земљишту развија се бујна вегетација високих зелени.Већина ливада је настало у новијој историји вегетације под различитим утицајима човјека. Настале су сјечом и паљењем шумске и шибљачке вегетације ради добивања ливада и обрадивих површина.

Национални парк Дрина - Nacionalni park Drina

Панчићева оморика

Панчићева оморика ( лат. Picea omorika) доприноси вриједности флоре у националном парку. Иако некад врста која се простирала цијелом Европом, данас се сматра заштићеном врстом која расте још само на ријетким локалитетима укључујући и национални парк Дрина. И спада међу угрожене биљне врсте.

Рожац

Вргањ ( лат. Cerastium alpinum) је цвијет бијеле боје који има још три подврсте, од којих још једна расте у националном парку. У питању је длакави рожац. Рожац је из породице каранфила. Расте у висини од 1цм до 15 цм.

Јетренка

Јетренка ( лат. Hepatica nobilis) је зељаста биљка са усправном, длакавом, црвеносмеђом стабиљком висине до 15цм. Латице цвијета су плавкасто-љубичасте боје. Расте на брдским подрчјима и у свијетлим шумама.

Хајналдова невесика

Хајналдова невесика ( лат. Athamanta haynaldii) је врста цвијета која припада породици штитара. Она је угрожена врста која још расте у југоисточној Европи. Цвијетови су бијеле боје и карактеристичног облика, зато се зову штитови. Ова врста је богата етеричним уљима и због тога је карактеришу специфично ароматични мирис и укус.

Циклама

Циклама ( лат. Cyclamen purpurascens) је је цвијет који припада породици јагорчевина. Оне су вишегодишње биљке, листају касно зими, а цвјетају у јесен. Расту у шумама гдје су дјелимично заштићене од сунчеве свјетлости. И поприлично су толерантне на мраз. Цвијет цикламе има више врста. Ова врстаа Цyцламен пурпурасценс има цвијетове љубичасте боје. Због климатских промјена ова врста је угрожена.

Вријесак

Вријесак ( лат. Satureja subspicata) овај цвијет је познат, јер даје карактеристичан укус меду. Дакле, уколико се пчеле хране вријеском, мед ће бити веома квалитетан. Босна и Херцеговина је веома познато станиште ове биљне врсте. Вријесак је жбунаста биљка, са мноштво ситних бијело-љубичастих цвијетова. У народној медицини се користи за припрему чаја и лијечење проблема са варењем и тегобама у желуцу.

Српска режуха

По први пут популације изузетно ретке и угрожене врсте Cardamine serbica Pančić (Brassicaceae) или српске режухе забележене су на подручју Националног парка “Дрина” захваљујући теренским истраживањима у сарадњи са Националним парком Тара и предстваницима Биолошког факултета из Београда.

Врсту Cardamine serbica Pančić (Brassicaceae) или српску режуху описао је Јосиф Панчић 1884. године у свом делу Додатак „Флори Кнежевине Србије. Панчић je описао ову биљку са планине Таре, између села Перућца и клисуре реке Дервенте. Према Флора Еуропеа (Jones & Akeroyd 1993), Атлас Флорае Еуропеае ((Jalas & Suominen 1994))и Флора Србије (Јовановић-Дуњић 1972) овa врстa je до скора сматрана синонимом врсте C. maritima Portenschl.

Све до 2008. године српска режуха није била призната као засебан таксон када се потврђује да се заправо ради о посебој врсти режухе (Kučera et al., 2008).

Претпоставља се да је српска режуха реликтна врста која је на овом подручју живjела још прије Леденог доба.

До сада једина забележена станишта режухе на свету су у Србији Тара , Црнoj Горi неколико локалитета на Маглићу и Дурмитору и од скоро је врста забележена и на подручју Босне и Херцеговине у кањону реке Сутјеске (Ступар, Милановић и Брујић, 2021).

Опис врсте (Панчић, 1884; Јовановић-Дуњић, 1972; Kučera et al., 2010; Сл. 1): Корен танак, обилно и фино разгранат. Стабло са лисним дршкама на једној страни длакаво; бочних стабљика 5(–7), ретко 1. Листови двоструко перасто дељени, са режњевима 2-3 режњевитим. Приземни листови скупљени у розету. Цветови на врху стабла и грана груписани у растресите гроздасте цвасти; чашични листићи (1,4–)1,9–2,9(– 3,1) mm дуги; крунични листићи беле боје, објајасто клинасти, (2,3–)2,7–8,7(–9,3) mm дуги; филаменти (1,2–)1,3–2,6(–3,1) mm дуги; тучак кратак. Плодови љуске, ланцетасто линеарне, сужене у стубић краћи од љускине ширине. Петељка плода пљосната, при основи проширена. Једногодишња биљка.