Проглашењем Националног парка „Дрина“ Република Српска је добила ново заштићено подручје природе. Национални парк налази се на територији општине Сребреница и захвата површину од 6.315,32 хектара.
Заштита подручја извршена је на основу Закона о Националном парку „Дрина“ и Студије за проглашење заштићеног подручја – НП “Дрина” који је усвојила Народна скупштина Републике Српске на јунском засједању. Студију је, према одредбама Закона о заштити природе (“Службени гласник Републике Српске” бр. 20/14) израдио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Закон о НП „Дрина“ објављен је у „Службеном гласнику Републике Српске” бр. 63/17 од 4. јула 2017. године.
НП „Дрина“ је 19. заштићено подручје у Републици Српској и треће у категорији националног парка, након Сутјеске и Козаре. Површина под заштитом сада износи 27.972,35 хектара, што је удио од 1,13% од укупне површине Републике Српске.
Основне вриједности Националног парка „Дрина“ су станишта ендемичних и реликтних биљних врста, прије свега Панчићеве оморике те клисурасто-кањонска долина ријеке Дрине и њених притока. Ово подручје чини јединствени комплекс, односно дио динарске Старовлашко-рашке висије.
Клисурасто-кањонска долина ријеке Дрине на појединим мјестима има одлике кањона са стрмим, вертикалним странама. Најмаркантнија је на ушћу Црног потока гдје максимална дубина кањона износи 976 метара. По својим димензијама и специфичном правцу пружања клисурасто-кањонска долина Дрине је јединствена и као таква једна од најзначајнијих ријечних долина у Републици Српској, али и у цијелом појасу Динарида. Веома значајна и маркантна је клисурасто-кањонска долина Црног потока чије извориште се налази на преко 1100 метара надморске висине и након само 6 километара тока до ушћа у Дрину савлађује пад од преко 800 метара.
Изузетној вриједности подручја доприноси присуство Панчићеве оморике (Picea omorika), која је ендемична и терцијарно реликтна врста. Некада је ова врста била широко распрострањена у Европи, а данас је њен ареал ограничен на простор око средњег тока Дрине. У Босни је распрострањена на подручју општина Рогатице, Сребренице, Фоче, Чајнича и Вишеграда. Најразвијеније популације Панчићеве оморике су присутне на више локалитета (Гостиља, Столац, Радомишља, Жепа, Гвозна), а у Србији опстаје и расте на планини Тари гдје је заштићена у оквиру Националног парка „Тара“.
Пукотине кречњачких стијена у кањону ријеке Дрине представљају станишта гдје је присутан највећи број врста ендемичног и реликтног карактера (стенохорични, мезохорични и еурихорични ендеми; палеоендеми и неоендеми; мезозојски, терцијарни, глацијални и ксеротермски реликти). Нешто мањи број је присутан на кречњачким сипарима, а незнатан број у мезофилним и хигрофилним шумама. Поред оморике значају биодиверзитета доприноси присуство ендемичне врсте дервентанског различка (Centaurea incompta subsp. derventana) која са Edraianthus jugoslavicus, Daphne malyanaи Sesleria tenuifolia граде заједнице ендемичног карактера (Edraiantho jugoslavici – Centauretum derventanae, Centaureo derventanae – Daphneetum malyanae и Centaureo derventanae – Seslerietum tenuifoliae).
Изузетан диверзитет флоре се огледа у присуству око 635 такса васкуларне флоре.
Такође, диверзитет фауне на подручју Националног парка „Дрина“ је изузетно вриједан. Посебно значајне врсте су мрки медвјед (Ursus arctos), дивокоза (Rupicapra rupicapra) и сури орао (Aquilachrysaetos).
