О нама
Национални парк “Дрина”
Испод прочитајте више о вриједностима Националног парка “Дрина”
Национални парк „Дрина“ посједује изузетне природне вриједности. Основне вриједности су станишта ендемичних и реликтних биљних врста, прије свега Панчићеве оморике те клисурасто- кањонска долина ријеке Дрине и њених притока. Ово подручје чини јединствени комплекс, односно дио динарске Старовлашко-рашке висије.
Клисурасто-кањонска долина ријеке Дрине на појединим мјестима има одлике кањона са стрмим, вертикалним странама. Најмаркантнија је на ушћу Црног потока гдје максимална дубина кањона износи 976 метара. Дрина се у обухвату заштићеног подручја одликује специфичним лактастим скретањем у близин ушћа Црног потока. Дотадашњи правац сјевера мијења за више од 90 степени и даље тече правцем од сјеверозапада ка југоистоку. По својим димензијама и специфичном правцу пружања клисурасто-кањонска долина Дрине је јединствена и као таква једна од најзначајнијих ријечних долина у Републици Српској, али и у цијелом појасу Динарида. Веома значајна и маркантна је клисурасто-кањонска долина Црног потока чије извориште се налази на преко 1100 метара надморске висине и након само 6 километара тока до ушћа у Дрину савлађује пад од преко 800 метара.
Изузетној вриједности подручја доприноси присуство Панчићеве оморике (Picea omorika), која је ендемична и терцијарно реликтна врста. Некада је ова врста била широко распрострањена у Европи, а данас је њен ареал ограничен на простор око средњег тока Дрине. У Босни је распрострањена на подручју општина Рогатице, Сребренице, Фоче, Чајнича и Вишеграда. Најразвијеније популације Панчићеве оморике су присутне на више локалитета (Гостиља, Столац, Радомишља, Жепа, Гвозна), а у Србији опстаје и расте на планини Тари гдје је заштићена у оквиру Националног парка „Тара“.
Пукотине кречњачких стијена у кањону ријеке Дрине представљају станишта гдје је присутан највећи број врста ендемичног и реликтног карактера (стенохорични, мезохорични и еурихорични ендеми; палеоендеми и неоендеми; мезозојски, терцијарни, глацијални и ксеротермски реликти). Нешто мањи број је присутан на кречњачким сипарима, а незнатан број у мезофилним и хигрофилним шумама. Поред оморике значају биодиверзитета доприноси присуство ендемичне врсте дервентанског различка (Centaurea incompta subsp. derventana) која са Edraianthus jugoslavicus, Daphne malyana и Sesleria tenuifolia граде заједнице ендемичног карактера (Edraiantho jugoslavici-Centauretum derventanae, Centaureo derventanae-Daphneetum malyanae и Centaureo derventanae -Seslerietum tenuifoliae).
