По први пут популације изузетно ретке и угрожене врсте Cardamine serbica Pančić (Brassicaceae) или српске режухе забележене су на подручју Националног парка “Дрина” захваљујући теренским истраживањима у сарадњи са Националним парком Тара и предстваницима Биолошког факултета из Београда.
Врсту Cardamine serbica Pančić (Brassicaceae) или српску режуху описао је Јосиф Панчић 1884. године у свом делу Додатак „Флори Кнежевине Србије. Панчић je описао ову биљку са планине Таре, између села Перућца и клисуре реке Дервенте. Према Флора Еуропеа (Jones & Akeroyd 1993), Атлас Флорае Еуропеае ((Jalas & Suominen 1994))и Флора Србије (Јовановић-Дуњић 1972) овa врстa je до скора сматрана синонимом врсте C. maritima Portenschl.
Све до 2008. године српска режуха није била призната као засебан таксон када се потврђује да се заправо ради о посебој врсти режухе (Kučera et al., 2008).
Претпоставља се да је српска режуха реликтна врста која је на овом подручју живjела још прије Леденог доба.
До сада једина забележена станишта режухе на свету су у Србији Тара , Црнoj Горi неколико локалитета на Маглићу и Дурмитору и од скоро је врста забележена и на подручју Босне и Херцеговине у кањону реке Сутјеске (Ступар, Милановић и Брујић, 2021).
Опис врсте (Панчић, 1884; Јовановић-Дуњић, 1972; Kučera et al., 2010; Сл. 1): Корен танак, обилно и фино разгранат. Стабло са лисним дршкама на једној страни длакаво; бочних стабљика 5(–7), ретко 1. Листови двоструко перасто дељени, са режњевима 2-3 режњевитим. Приземни листови скупљени у розету. Цветови на врху стабла и грана груписани у растресите гроздасте цвасти; чашични листићи (1,4–)1,9–2,9(– 3,1) mm дуги; крунични листићи беле боје, објајасто клинасти, (2,3–)2,7–8,7(–9,3) mm дуги; филаменти (1,2–)1,3–2,6(–3,1) mm дуги; тучак кратак. Плодови љуске, ланцетасто линеарне, сужене у стубић краћи од љускине ширине. Петељка плода пљосната, при основи проширена. Једногодишња биљка.
